U ljude upisuj druženja,
al nikad srca oluju.
Ljudi te pažljivo slušaju,
al samo svoj glas čuju.
Zato im što manje kaži.
Ljudi su tek onda ljudi
kad im se ništa ne traži,
a mnogo im se nudi.
Ljudi su čudne biljke.
Kad rastu - u sebe siđu.
Sretnu se. Pa se raziđu.
Ili se mimoiđu.
10 comments:
Ovu pesmu jako dobro znam ali mi je drago što je i ona postavljena... ;) Jedva čekam sledeću... :) I nemoj da te obeshrabri manjak komentara, ja milion puta i ne iskomentarišem post ali me oduševi... :)
ja previše pričam...nikad pravog čovjeka od mene...hi-hi
Biljo, ja te neznam, nikad nisam upoznao niti Mikia. Previse sam mlad. Ali pricao mi je otac o njemu. Bili su prijatelji. Rekao je da je Miroslav Antic bio divno bice i pisao stihove kao niko drugi. Imao je istinu.... ovo je nije obicna poezija, puno je to vise od toga...
Želimo novu peeeeeeeeeeeesmuuu... :'(
Nova pesma!!!!! :((((((((( Pliz!
Sve najbolje u Novoj godini , od srca :)
Srećna Nova Godina tebi i tvom prelepo blogu.... :*** :)))
Biljo... Nedostaješ...
Gde si?:(
Uh, nešto sam izgubila blogovolju u poslednje vreme, hvala i pozdrav svima koji su se u međuvremenu javljali :), evo me, nadam se, uskoro sa novim pesmama...
Post a Comment