Sećanje na Miku...

No, najvece „čudo“ s kojim sam proveo dobar deo života bio je Mika Antić. Da bi se ocenio njegov „lik i delo“, trebalo bi sastaviti konzilijum književnih, likovnih, muzičkih i birtaških kritičara, verovatno još i sociologa, lekara i sveštenika (kao lekara za dušu). Jednom sam u kafani zalepio parolu „Piće nikom nije dobro donelo“. A Mika je, onako šarmantno mucajući, tražio olovku i dopisa „... Ali ni odnelo“.

Petkom, kad mu je izlazila redovna kolumna u „Dnevniku“ („Obično petkom“), u mojoj kafani je bilo ritualno čitanje njegovog teksta. Na svako oduševljavanje pesnikovim tekstom Mika je redovno reagovao: „Je l', burazeru, imaš dva soma na zajam?“

Sve bi nas „ocarinio“, ali je kompjuterski pamtio od koga je uzeo pare i redovno vraćao dugove kad dobije honorar. Obično sredom, kad se kod mene okupljalo udruženje Mikinih poverilaca.
Đorđe Randelj