22.11.08

Svet u očima...












...pesme ću uvek pisati ovako istinite i ružne, kao što je ova dimljiva
restoracija i naše večerašnje poznanstvo, ponovo posle deset godina.

Bili smo zaljubljeni u tebe svi iz susedstva. Stampedo pubertetlija. Kako bi me i prepoznala u tom mnoštvu? Guraj me nogom ispod stola, jer svi se mi, najzad, na ovom svetu guramo onako kako umemo.

Posle tebe će ostati iste ulice, i deca sto uče u školi da crtaju proleće, i raznosači novina, i niko neće za tobom posuti kosu pepelom i poludelo kukati prema mesecu, mada si u sivim očima nosila svet koji je vredeo više nego svi ratovi, hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.

A tako bih voleo, ja koji sam mrzeo sve kraljeve, da postaneš noćas kraljica,
da te nose po gradskim trgovima, klanjaju ti se, kliču i pišu stihove o tvojim očima i tvojoj kosi.

Naterali bismo i lišće, i balerine u prestoničkoj operi i vašarske vrteške,
i svetlosne reklame da se vrte ukrug kao milioni trunja u tvojoj krvi.

5 comments:

Anonymous said...

Hocu i ja ponovo ovako......
...leptirce zimi......

Anonymous said...

čitam ovaj blog,ima već godina dana,i svaki put me dovede u odgovarajuće raspoloženje. znam da ne bi bio tako dobar da svaki put ne iščekujem novi post,ali voljela bih kaa bi bili malo češći :)

Anonymous said...

.. sa nesmanjenim ushicenjem i uzivanjem citati ponovo stihove i u njima pronalaziti nesto novo. To je poezija!!

Bilja said...

hvala na svim komentarima... :) i ja bih volela frekventnije postove, ali ih je u prezaposlenim periodima ubrzanog ritma teško realizovati... :(

Anonymous said...

...meni samo fale male bolesne jagode što njoj niču na trbuhu...
"Uzmi svoj prtljag. Voz kreće minut posle ponoći. Nisam ja ni Arhangel Gavrilo, ni milicionar koji se brine o putnicima. Samo sam pijani pesnik i mahat ću dugo za vozom, jer oboje smo iz iste porodice: iz čovečanstva."
pozdrav iz zg biljo!