6.8.08

Dva papirića neba...








Otišao sam,
eto,
a vi oprostite za jedan mali
zeleni san,
natrunjen mnoštvom zubatih,
a u pijanstvu i krezubih,
zvezdanih zalogaja
i mrva.

Bio sam nekad kristalno,
a nekad čađavo inje
iznad proklijale oranice.

I samo sam se u želje
do besvesti razumeo.

Pod zavojima ove bunovne
i posečene svakidašnjice
sačuvao sam dva oka:

čas dva blistava sunca,
čas dve vrtoglave ranice.
Čas dva papirića neba
zalepljena tek ovlaš
poljupcem ispod obrva.
Drukčije nisam umeo.

Posebno mi je čast,
ja vas u to uverevam,
izuzetno sam počašćen
što sam umeo kao ja,
a nisam kao drugi umeo
.

5 comments:

Anonymous said...

šaka sunca, vreća smija
ča je život nego fantažija....

pozdrav!

Anonymous said...

Dobro je da nije umeo kao drugi, ne bi imali jedinstvenog Miku :)

jelenaartpoezija

Anonymous said...

Neki ljudi se rode i lice izuzetcima, a ne pravilima. Oscar Wilde

Anonymous said...

Biljo, hvala na svim ovim stihovima.
zelena

Bilja said...

Hvala svima na komentarima uz ovaj post... :)