Kiša… kiša… krupna kiša…
Sva su mokra leđa krova.
Treba uzeti na nišan
gorak šapat jasenova.
Kad na usnu i u šaku
kane tuga u razdanja,
mudrost je u sivom mraku
naći zlatne prste granja.
Kiša… kiša bičevima
krovove pretukla riđe.
Samo jedna sreća ima.
Noćas treba da naiđe.
2 comments:
ŠVAJCARSKA, ALTDORF, 1983.
Nismo mi različiti. Različite su naše zapanjujuće sličnosti.
pozdrav iz Zagreba!
Otpozdrav ZG antićevcu! :)
Post a Comment