21.9.08

Zdela si puna zvezda...









Primakni usne daljinama,
satkanim od tvoje sluzokože.

Iziđi u susret tvom izlasku.
Zagrli čvrsto svoj zagrljaj.

Krišom od ove prirode,
neprekidan, mnogostruk,
krišom od ovog razuma,
samo tako si upotrebljiv.

Ti znaš da nisi sadržaj,
već ono čime se zahvata,
ono iz čega, kad posegneš,
izlivaš ulje svetlosti.

Zdela si puna zvezda.

Iz tebe, nezaklopljenog,
dime se praznici voda
i svetkovine vetrova.

Šta mogu dok te dodiruju?
Tvoj obim nema rubova.

Nedovršenost je tvoja
najdivnija celina.

Šta znači smiriti potrese
u dubinama sebe?

Znači: ugasiti glas.

Reč je veštačka misao.

Prisutan i mnogolik
trajaćeš iza svih iza.

Jer živeti se može
il zagonetno , il nikako.

6 comments:

Anonymous said...

zadnji stih je vrlo visoko na mojoj top listi najdražih Mikinih citata koje koristim svakodnevno...
inače, umoran i hladan dan pa mi dobro dođu njegove riječi kao pravo duševno gorivo koje tako profinjeno i sigurno zagrijava srce...

evil divine said...

odlicna...zaista prelijepa...
a iz koje je ovo zbirke?

Bilja said...

Hodajući na rukama...

Anonymous said...

Ja bih htela novu pesmuuuu... :((((

anagram said...

Tek pre nekoliko dana sam otkrila ovaj blog. Sad krstarim njime i uživam. Preporučila sam ga i na svom blogu.

Hvala ti!

Bilja said...

Anonimna, stižu nove pesme, ostale su uskraćene za moje slobodno vreme proteklih dana... :(

Anagram, hvala i dobro došla... :)