9.4.08

Porama slušati večnost...









Poljubac, to je: videti stvari u slojevima. Zagrljaj: na dlanu imati duboke mekote usana. Dodir između dvoje: porama, a ne ušima, slušati večnost postojanja.
(
Na godišnjicu Mikine operacije od raka, 9.april 1986.)

4 comments:

Anonymous said...

INSTITUT ZA KARDIOLOGIJU, KAMENICA 1983.
Možda je bolest nekakva vrsta poljupca, samo što ona odmah proguta svoju nežnost.

U Zagrebu prekrasno proljetno jutro. Prakovi su ludo šareni i mirisni...Kroz moj se prozor samo jablani vide...listaju...
Pozdrav!

Bilja said...

Pozdrav Ivani i opisanom proleću u Zg! :)

Anonymous said...

Nadam se da se Bilja nece ljutiti zbog ovoga.



POTREBNO MI JE, DUŠO

Potrebno mi je, s vremena na vrijeme, da vjerujem
kako nekog volim, na cesti, neku blagu ženu po
hodu prepoznajem, i trpim, kao zbog nje. Pa kad
legne noć u moju sobu, na sto i postelju -
-zamišljam: ona će ujutru stići, mehko
ključ u tužnoj bravi okrenuti, nad postelju mi se
nadnijeti, kao majka - čist oprez u
brižnom kretu, čednost u živoj ruci, pod kojom
oči otvaram, i dodirujem je, govoreći: "Potrebno
mi je, dušo, s vremena na vrijeme, da vjerujem kako nekog volim, i ljubim, u jutrima ovim, punim strave, a pustim..."

Sidran

Bilja said...

Naravno da neće... Ima mesta za sve što je lepo... :)