Juče sam zobao pesak. Probaj to malo sa mnom. Bićemo ceo dan obala ili pustinja.
Danas sam jeo zemlju. Probaj to malo sa mnom. Bićemo ceo dan sami u nebu: planeta.
Sutra ću jesti breze. Pa probaj to malo sa mnom. Bićemo ceo dan šuma prepuna sunca i mirisa. I senki poneke ptice koja se uplašila.
Prekosutra ću gutati oblake. Probajmo, bićemo ceo dan nečija kosa na obrazu i ličićemo na vazduh.
(Jurmala-Riga, 1978. Baltik. Bele noći)
4 comments:
Svakoga dana, na putu do posla, u Dunavskom parku, prodjem pored Mike... U vecini slucajeva ga i pozdravim... :)
Ne znam kako sam naleteo na ovaj blog, ali mi je drago...
Nastavi ovako...
Navrati nekad do mog sajta
www.snovidjenje.co.nr
I tu ima jedna mala riznica Mikinih pesama...
Pozdrav...
E, pa, dobrodošao! Upravo ovih dana se pitam čita li iko sem mene i nekoliko meni bliskih ljudi ovaj blog. Ako budeš želeo da uslikaš neke „Mikine tačke“ u Novom Sadu, kao tu u Dunavskom parku, ja bih ih rado postavila na blog.
Pozz!
Hvala...
Mika je cudo ;)
Sto se posetilaca tice, nemoj to da te brine... Bice ih...
Pozdrav...
ima posjetilaca. pozdrav od dvoje iz hrvatske.
Post a Comment