...pesme ću uvek pisati ovako istinite i ružne, kao što je ova dimljiva restoracija i naše večerašnje poznanstvo, ponovo posle deset godina.
Bili smo zaljubljeni u tebe svi iz susedstva. Stampedo pubertetlija. Kako bi me i prepoznala u tom mnoštvu? Guraj me nogom ispod stola, jer svi se mi, najzad, na ovom svetu guramo onako kako umemo.
Posle tebe će ostati iste ulice, i deca sto uče u školi da crtaju proleće, i raznosači novina, i niko neće za tobom posuti kosu pepelom i poludelo kukati prema mesecu, mada si u sivim očima nosila svet koji je vredeo više nego svi ratovi, hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.
A tako bih voleo, ja koji sam mrzeo sve kraljeve, da postaneš noćas kraljica, da te nose po gradskim trgovima, klanjaju ti se, kliču i pišu stihove o tvojim očima i tvojoj kosi.
Naterali bismo i lišće, i balerine u prestoničkoj operi i vašarske vrteške, i svetlosne reklame da se vrte ukrug kao milioni trunja u tvojoj krvi.
5 comments:
Hocu i ja ponovo ovako......
...leptirce zimi......
čitam ovaj blog,ima već godina dana,i svaki put me dovede u odgovarajuće raspoloženje. znam da ne bi bio tako dobar da svaki put ne iščekujem novi post,ali voljela bih kaa bi bili malo češći :)
.. sa nesmanjenim ushicenjem i uzivanjem citati ponovo stihove i u njima pronalaziti nesto novo. To je poezija!!
hvala na svim komentarima... :) i ja bih volela frekventnije postove, ali ih je u prezaposlenim periodima ubrzanog ritma teško realizovati... :(
...meni samo fale male bolesne jagode što njoj niču na trbuhu...
"Uzmi svoj prtljag. Voz kreće minut posle ponoći. Nisam ja ni Arhangel Gavrilo, ni milicionar koji se brine o putnicima. Samo sam pijani pesnik i mahat ću dugo za vozom, jer oboje smo iz iste porodice: iz čovečanstva."
pozdrav iz zg biljo!
Post a Comment