U redu, rekoh. Poznao sam vas, ptico.
Sad vidim da vas nisam stvorio hotimice,
niti mi se vaš izvanredni oblik iznenada dogodio.
Vi ste nešto od mene samog, lepa ptico,
i vraćeni ste mi sasvim prirodno,
kao što su mi, kad sam rođen,
polako vraćeni zubi,
čvrstina pršljenova, radoznalost, ili dar govora.
Vi ste vrhunac kretanja. Mog i vašeg.
Zanemarivanje vremena. Mog i vašeg.
Sažetost bezbroj gipkosti u jedan beli gest.
4 comments:
biljo, što više voliš: bijelo ili crno vino? ima li u novom sadu, ili beograd onih pravih boemskih kavana, ili je ko u zagrebu sve već zatrovano "suvremenim"? baš bih voljela nazdraviti s tobom, u neki ponedjeljak, utorak,ili meni omiljenu srijedu! pa ako se ikad uputiš u zagreb ne zaboravi javiti... meni je svaki put kad dolazim na tvoj blog tako jednostavno super pisati: miki-i-ostalim-čudima...
pa tako i večeras ja evo iz tamnozelenog zapada nazdravljam tebi i tvojim čudima zlatnožutog istoka!
p.s. boje su u nama...
Ivana, definitivno crno koje bih ja poput Rusa, Francuza ili Anglosaksonaca radije nazvala "crvenim", iako u poslednje vreme istinu tražim i u belom... :)
Što se tiče drugog pitanja, nisam sigurna da ću uspeti da ti dam tačan odgovor, ali verujem da je Beograd još uvek dovoljno šaren da svako u njemu može pronaći svoj kutak...
Poziv na zajedničko nazdravljanje vredi i u obrnutom, kako ti kažeš, zlatnožutom smeru... :)
Pozdrav!
biljo blog je super
da li mozes da mi nabrojis mikine ljubavne pesme po zbirkama
radim diplomski na temu
ljubavna poezija miroslava antica
unapred ti hvala
Uh, to bi zahtevalo ozbiljan bibliografski rad da se nabroje sve Mikine ljubavne pesme po zbirkama... :)
Preporučujem zbirku "Koncert za 1001 bubanj"... :)
Hvala na komplimentima... :)
Post a Comment