Nikada veliki svitac ne bi priznao
da se samrtno plaši svoje izluđujuće vere.
Dok iz pripitomljene paprati i ljutih kupinjaka
panjevi natrulim isparenjima dahću katran i otrove,
on sebi zastire ležaj između ničega i ničega
i u svom učaurenom neumeću ponavlja kao molitvu
fosilnu opomenu da svako mora naći
središni put i pravu meru svog sna.
I dotrajao tako do sipljivih odricanja,
sa nemom žaruljom uma i krtim vidom od sadre,
hrče usahlim usnama obeznađenu svoju žuč
i ne priznaje čak ni sebi da ovde vekovi strašno kasne.
4 comments:
...Upamti, ti si smena.
Idi, dovrsi to nebo...
Evo pjesme koju je Mika Antic neposredno pred smrt poslao svojem sarajevskom prijatelju Muhamedu Abadzicu kojeg spominje i u Ulepsavanju nevidljivog:
UZ MENE SE MOZE
Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s čim sam se spajao,
A nisam ni takao?
Možda sam boravio i u svom životu,
Možda postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe
Sve češće mi se čini
Da nisam nikakav oblik
Već da slobodno jedrim kroz sopstveno
Pijanstvo – prepušten sunčevom vetru
Odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,
Da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.
Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.
Mika Antic
Pozdrav!
Orhane,
Hvala što si pesmom ulepšao blog, nisi baš morao istom pesmom na tri mesta, ali dobro, neka ostane tako, neke pesme je lepo pročitati i više puta... :)
Pozdrav!
Biljo,
izvinjavam se zbog toga, nije bilo namjerno.
Evo jos jedan citat, mislim da je iz Ulepsavanje nevidljivog :
Coveka negde rode, usput,
i onda je on osudjen na zavicaj.
Pozdrav!
Post a Comment