Poraz je najbolji učenik...

Prvo učenje je ovo:
Uzmi posudu
i napuni je do pola vodom.
Ti je doneseš.
Nasuo si.
Šta vidiš u toj posudi?

Krila su samo zalet...

Kad se dohvate dva strašna krilata stvora,
onaj koji je savladao umeće puzanja
– pobedio je.

Krila su samo zalet
i stvarno – ništa više.

Puzanje je najpouzdaniji način doskoka.

Samo jednom, u trenutku, do kraja...

Mala zmija iz sebe zrači smrtni strah.
Ima ga toliko ogromno,
da ga prenosi kao pucanj
na žabu.

Ko ima suviše straha u sebi,
hipnotisaće protivnika.
I umiraće svaki put još po malo
sa svakom svojom novom žrtvom,
jer nema hrabrosti za jednu jedinu
veliku smrt.

Heroji umiru samo jednom,
u trenutku,
do kraja.

Trijumfalna kapija

Grad koji nema trijumfalnu kapiju
– uopšte i nije grad.

Kako deca mogu da pohađaju školu bez toga?
Kako vojnici mogu da pođu u rat bez toga?

Kako uopšte može da postoji grad
koji nema tebe
i mene,
i jednu kapiju ljubavi
i kapiju sramote?

Potražiću te na tom putu...

Zar se nikad ne upitaš:
da li,
ovako privremeni,
ne prisustvujemo građenju jednog novog sveta,
koji,
rasparčan u svima nama,
iskonski ružno teži da se ponovo spoji
u raniju celinu?

Hoćeš li da se nađemo
kroz devet miliona godina
u nekoj budućoj maglini
na putu ka sazvežđu Sirijus?
Ja to već odavno nisam bila.

U redu,
(...)
kažem shvativši konačni smisao poraza.
Naći ćemo se.
Kroz devet miliona godina.
Potražiću te na tom putu.
I ja to već odavno nisam bio.

Moje sutra je pradavno započelo

Moji su preci dojahali ovamo sa Avarima i Hunima.
I pripremali put.

Ja sam te ritmove igrao već jednom u budućnosti.

Pakleni ritam vetrova.
Pakleni ritam pokolja.
Pakleni ritam puzanja.
Pakleni ritam stojanja.

Ja imam pravo da objašnjavam pokret.

Jer moje sutra je davno,
pradavno započelo.

Nemoć svih divljih...

Ako hoćeš da pobediš divlju zver,
kaže klovn,
ne govori joj režanjem ili urlikom.
Ne laj na lava
i ne rokći na krokodila.

Pevaj im.
Šapući.
Tepaj im jezikom ptica
ili jezikom dece.

Čim čuje jezik risa
- ris kolje.
Čim čuje jezik tigra
- tigar razdire.

Nemoć svih divljih je u tome
što nasedaju drugom načinu izražavanja.

Borac snage se plaši tuđe vrste.
Klovn je borac iz plemena izbezumljene smejurije.
Ukrotitelj.
I šarlatan.
On pobeđuje neozbiljnošću.

Zubi su mekši od usana.
Čuvaj se poljupca
i budi na oprezu.

Zubi ujedu za trenutak.
Poljubac za ceo život.

Sasvim običnim korakom u istoriju

Veliki heroji
otišli su u rat sasvim običnim korakom.

Mnogi od njih nisu imali priliku
ni da marširaju.

Na rastanku:
popušili su još jednu cigaretu,
poljubili ženu i decu pred kapijom,
i sa torbom preko ramena
i porcijom na opasaču,
odgegali se pored kuća kao na svakodnevni posao
– u istoriju.

Odisej

Hajdemo da to objasnimo.
Da objasnimo šta znači ova rečenica:
mornar savlada najveća mora,
sve plemenite i sve rđave okeane,
mimoiđe sva vrebanja koralnih ostrva
i sve podvodne grebene,
poljubi sve sirene ovog sveta
i otruje se od njih,
a kao Odisej ima jednu želju:
da nađe svoje ovce,
da nađe Penelopu,
da nađe sina Telemaha
i svoj narod.
Pričekaj,
kneže moj,
još nije kraj rečenice.
Sedne Odisej na obalu
kad se vratio,
i prebrojao ovce,
i video tu ženu,
i video tog sina,
i video taj narod,
sedne Odisej na obalu i – zeva.
I sedne sutra na obalu
i gleda u daljinu.
I sedne još sutra na obalu
i plače što stoji u mestu.
I sedne još sutra na obalu
i vidi neka drva.
i krišom sagradi splav.
I sedne još sutra na obalu
da ga niko ne primeti
i Odisej im pobegne.
I obiđe sva vrebanja.
I sva koralna ostrva.
I sve podvodne grebene.
I sve sirene sveta.
I nasuče se,
kneže moj,
na neko bedno ostrvce,
jer neće da ga zaobiđe.
Mornari idu pravo.
Mornari ne umeju drukčije.