U meni kroz kikot škrguće
jedan briljantno vetropirasti
Don Kihot.
Od šest do osam,
i posle podne od 16 do 18,
uverljivo se sećam
svih epopeja sveta.
Možda to naoko izgleda
kao da samo treniram da se borim.
A ja se odistinski umorim
i odistinski umirem
dok se borim.
2 comments:
Na slici Dalijev Don Kihot...
cesto mi padne na pamet:
mi smo se uzalud borili
i stvarali smo cuda
a nista nismo stvorili...
Post a Comment