I onaj koji napada
i onaj koji se brani
imaju isto borilište
istu crkvu
istu fresku u glavi.
Pa čemu onda sukob?
To su,
u stvari,
dva ja jedne iste ličnosti.
Jedno ja poštuje te u borbi:
svesno,
razumno ja
i zato je unapred poraženo.
Drugo ja prkosi postojećem,
jer hoće da ga silom promeni
i zato je i ono unapred poraženo.
Svi su izgubili bitku već unapred.
I pobeđeni.
I pobednici.
Riču jeleni.
Tuku se čelima.
Stado košuta drhti kao lišće.
Vazduh se zgrušava od urlika.
Miriše ceo svet na snagu i na plodnost.
A onda:
upletu rogove
i umiru i pobeđeni i pobednik.
I dođe neki treći
mlitavi neki jelen
izlapeo,
neka poslednja vrebalica iz prikrajka
neko potpuno otrcano đubre od borca
i odvede sve košute.
Što ste maštali jeleni?
Što ste se ubijali jeleni?
I onaj koji napada
i onaj koji se brani
- imaju isto borilište
istu crkvu
istu fresku u glavi.
Bitku dobija treći.
Bitku dobija onaj koji je nije ni vodio.
Onaj koji jedino vreba sa strane.
5 comments:
najteža i najljepša stvar na svijetu bilo je biti Mika Antić - bolno svijestan sve ljepote i sve boli i cijeloga sebe - ogromnog i malog sebe koji u nekom ludom i lucidnom životu ostvaljaju tragove u svemiru... koje onda poneki sretno-nesretni smrtnici prepoznaju jednostavno kao RIJEČI...
u Zagrebu jutra se bude u jeseni, a podneva u ljetu...
pozdrav ti šaljem, moja virtulana Biljo!
Prelepa pesma... Uvek čitam ovaj blog, nemoj da odustaješ od njega, pliz....... :*
Pozdrav Ivani u ZG! :)
Anonimna, malo sam se ulenjila, ali ne odustajem... :)
Dokazujemo da smo mocni pobedjujuci slabije.
Jaki su dovoljno snazni da se ne obaziru na nejake.
Veliki pozdrav
I dovoljno snažni da ne budu u krdu... "Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoću. Džinovske zvezde samuju na ivicama svemira. Sitne i zbunjene sabijaju se u jata."
Post a Comment