Ako hoćeš da digneš
spomenik svoje nade,
ne piši ljubavna pisma.
To samo smušeni rade.
Ko, kome, čime da piše
kako se večnost diše?
Pisma se pišu tajno,
a čitaju javno.
I svima ispadne smešno
to što je tebi ljubavno.
Uzmi ti oštru britvu
pa nekom maleckom boru
ureži svoju ljubav
u nežnu mirisnu koru.
Borovi su stražari
i najbolji čuvari.
Oni su pisma za večnost
i živi spomenari.
7 comments:
Miki,
Borovi strazari?
Svidjaju mi se tvoje pesme. Ima slicnosti u interesu i izbor je veliki i razlicit na tvojoj stranici.
Super, samo nastavi....
ex-deda
http://thango.mylivepage.com
Hvala. :)
Moram da napomenem da pesme nisu moje. Sve pesme objavljene na ovom blogu napisao je Miroslav Antić.
Pozdrav!
Draga Biljo,
Pomozi i reci cika Djuri ciji su ovo stihovi?
Pozdrav Vuku!
1.
Seče mi san rezak očev nož.
Njim je otac blagdanski
Kruh sekao.
Za uranaka detinjstva
Mladu je jagnjad na ravne
Delove odsecao.
Pamtim njegovu ruku
I naše tanke ruke.
I krošnje zelene pamtim.
Nož je imao dršku
Boje tvoje kose.
Na očev nož me u noći
Podsećaš.
2.
Ni nas ni noža nema
Već je vek.
Ni krošnji u Bukoviku.
Ni guste jedreške vode.
Tim nožem bih te jedino
Mogao iz grla iseći.
Tim bih se nožem
Bez straha ubio.
Ni očev nož
Me od tebe odseći
Ne može.
3.
Pod uzglavlje su mi stavljale
krila mladih leptira,
sveo list kalopera,
da strah iz mene izađe.
Noći besane sestre su moje
nad mojim čelom probdile.
U snu su ljuti konjanici
oca niz polje terali,
na Džuburovoj kobili,
stići ga nisu umeli.
Biva i sada u snu
da otac poljem mine
a neka žena,
tvoga osmeha i koračaja,
s noći se na tamnom
zrcalu čatrnje nevesinjske
ogleda.
Padaju u san zrele zvezde
kao kestenje.
Moglo bi se umreti.
4.
Očev se brod u noći javlja
kao utvara.
Mladi mornari pevaju
stare zadarske napjeve.
Otac mi maše belom
mornarskom košuljom.
Ili si se ti u galeba
šestokrilog pretvorila.
Ni njega na pramcu
ni tebe
ne mogu se
nagledati.
5.
Spiram te sa kože
so minulih leta,
miris mladog limuna,
zelen martovski prhut,
iskašljavam te,
talog ispod jezika,
vreo šljunak u krvi,
ljuštim te sa nokata,
oštrim nožem kajačem,
nema te, nema te,
nema te.
Reči te se odriču i
u laž me ušuškavaju,
nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa iščeznućem,
istresam te iz džepova,
starih košulja,
stružem te okom
sa fotografija,
stresam te sa kose,
davni prosinački sneg,
proklinjem pesme
u kojima stanuješ,
jedeš, spavaš, umivaš se,
ima u meni vatre
sve bih ti oprostio
samo da te ima,
da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
more bih ti u san
donosio,
vetrovi bi ti bili
pokorni,
kišama bih te uspavljivao,
samo da te ima
imalo izvan reči,
samo da postojiš.
Kako ćeš i ovu
molitvu čitati
ako te nema
ako uporno tvrdiš
da te nema,
da sam te
izmislio.
Dragi čika Đuro,
To je Pero Zubac. Imamo Branka i ja dosta Zubčevih zbirkica, pa ako bude trebalo, znate gde da tražite. :) Inače, Stylos iz Novog Sada je pre nekoliko godina izdao njegova sabrana dela.
Budite dobro! Puno vas pozdravljam!
Hvala Biljo. Ja sam to i dobio od Branke, ali nisam zapisao, a pmcenjeeeeeeeeeeee............
Pozdrav i nastavi dalje. Ne znam kada ces doci do Besmrtne pesme!?
Cika Djuro
Uskoro dolazi jedan datum koji je odgovarajući za postavljanje Besmrtne pesme, tako da možete uskoro da je očekujete... :)
Eh Biljo, cekam i taj 24.06.
Lepo je da si to tako osmislila.
Veliki pozdrav,
Cika Djuro
Post a Comment