Ko hoće da doživi čudo...

     

     
















      Ko hoće da doživi čudo
      mora imati srce nevino
      kao mleko,
      ne sme biti uobraženko,
      jer takvu stvoru
      doživeti čudo je teško.

      Ko hoće detinju radost da nađe
      mora umeti da oprosti
      onom ko mu podmeće klopke i zamke,
      i one će se pretvoriti
      u kočije, lađe
      i u sanke.

      Ko hoće da doživi čudo
      mora se radovati kao laste,
      mora mu biti dato
      da može i zaplakati obilato
      i kad do dečaka već odraste.

      Ko hoće da doživi čuda
      mora verovati da ona postoje
      u svetu svuda,
      da pokraj zvezda što ih vidimo
      i nevidljive zvezde se roje.

      Mora verovati međ' glasovima
      koji dopiru do našeg uha
      u tiho veče
      da ih još isto toliko ima,
      da i pesma za koju nemamo sluha
      svaki čas ukraj nas proteče.

      Ko hoće da doživi čudo
      ne sme zgaziti na stazi mrava,
      ne sme kamenom ptice da tuče,
      jer od dvoraca gde čudo spava
      ta nežna bića čuvaju ključe.

Politika...

Tu su budale daleko uvaženije od genija. Kreteni
i ugnjetači slobode vladaju istorijom. Ovde

zemlju pritiskaju besmislice, kao politika i rase.
Šta su rase u svemiru? Šta je politika na Veneri?

(***)

Ko ima pravo da se iole bavi mnome,
ako ja svečano odbijam da se bavim njim?

Ko ima pravo da misli da stalno mene čini,
ako ja imam pravo da njega ne činim, stvarno, nikada?

I suviše sam se bavio izgovaranjem misli,
umesto mišljenjem govora.

I suviše sam se mučio razmisljajući o lepotama,
umesto da budem lep.

I suviše sam se trudio da razumem sve slobode,
umesto da budem slobodan.

I suviše sam razmisljao o načelima pravednosti,
umesto da bar jednom budem pravda.

Jedino uputno u ovom sumanutom zbivanju
na ispucaloj usni ponora jedne planete

jeste da najzad prekinem da raspravljam o istini,
i da ja budem istina.

I loved her - love will find its way
Through paths where wolves would fear to prey...

(Lord Byron)

Prožimaj...

Namerno sebe objavljuj kao ludu i otpadnika.
Igraj se vetropirastog boga. Pasi travu.


Budi mušičav. Govori da je lišće plavo. Laži
tako providno da te niko ne uzme sasvim ozbiljno.


Prikazuj sebe kao zanesenjaka i pesnika.
Kao putujućeg lakrdijaša. A za to vreme


prožimaj. Tvoj je način da misliš otvorenih očiju,
moćniji od svih mađija, opsenarstva i varki.


Neka smirenost bude ono što te čini nevidljivim
dok se provlačiš ispod čula, kao da im se klanjaš,


na putu od nadahnuća ka složenijim nadahnućima,
gde je ugovoren susret sa pra-postankom postojanja

O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru...

Tu gde počinje nebo...

Nova knjiga sa izborom Mikinih literarnih i likovnih dela, rukopisa i fotografija.

Možete je kupiti ovde, a video prilog RTS-a pogledajte ovde.

"Voleo je tako da ide sa drugovima uveče..."

Dvominutni razgovor sa Mikinom majkom...